Icône d'Elisabeth de la Trinité - Carmel de Harissa Bоже мој, Пресвето тројство којем се клањам, O помози ми да потпуно заборавим себе да бих се усталила у теби, непомична и тиха као да је већ сада моја душа у вечности. Да ништа не може узнемирити мој мир, нити учинити да изађем из тебе, о мој Непроменљиви, него да ме сваки минут односи у дубине твога Отајства! Умири моју душу, учини у њој своје небо, своје љубљено боравиште и место својега одмора ; да те ту никада не остављам сама, него да читава будем ту, будна у вери, клањајући се, сасвим изручена твојем стваралачком деловању.

O љубљени мој Кристе, распети из љубави, хтела бих бити Заручницом твојем Срцу, хтела бих те покривати славом, хтела бих те љубити... све до смрти из љубави ! Но, ја осећам своју немоћ и молим да ме "обучеш у себе", да поистоветиш моју душу са свим покретима своје душе, да ме преплавиш, обузмеш, да ме надокнадиш, како би мој живот био само одсјај твога живота. Дођи у мене као Клањатељ, као Откупитељ и као Спаситељ.

О вечна Речи, Речи мојега Бога, xелим провести свој живот слушајући тебе, xелим бити сасвим поучљива, како бих све научила од тебе. Затим, у свим ноћима, свим празнинама, свим немоћима, желим те упорно увек гледати и боравити под твојим великим светлом; о моја љубљена Звездо, очарај ме да више не могу изаћи из твојег одсјаја.

O Огњу што сажеже, Душе љубави, "сиђи над мене", да се у мојој души уствари као једно утеловљење Речи: да му ја будем једно човештво више у којем ђе обнављати све своје Отајство. И ти, Оче, нагни се над својим јадним малим створењем, "покриј га својом сеном", гледај у њему само " Љубљенога у којем ти је сва милина".

О моја пресвета тројице, моје Све, моје Блаженство, бескрајна Самођо, Неизмерности у којој се губим, изручујем се вама као плен ; утаборите се у мени да бих се ја утаборила у Вама док не одем мотрити у вашем светлу, бездан ваше величине.